AES (Напредни стандард шифровања) је симетрични алгоритам за шифровање, што значи да се исти кључ користи и за шифровање и за дешифровање.
То је једна од најчешће коришћених метода шифровања и сматра се безбедном за већину апликација. AES ради на блоковима података фиксне величине (128 бита) и подржава дужине кључева од 128, 192 или 256 бита.
Шифровање: Процес трансформације података отвореног текста (као што су текст или датотеке) у шифровани текст (нечитљив формат) коришћењем тајног кључа.
Дешифровање: Процес трансформације шифрованог текста назад у читљиви отворени текст коришћењем истог тајног кључа.
Висока безбедност: AES се сматра једним од најбезбеднијих доступних алгоритама за шифровање, отпорним на већину криптографских напада.
Ефикасност: Брз је и ефикасан, што га чини идеалним за шифровање великих количина података у апликацијама у реалном времену.
Широко прихваћен: AES је стандард шифровања који користе владе, банке и безбедносни системи широм света (укључујући и владу САД за поверљиве податке).
Свестраност: Може се користити у различите сврхе, укључујући шифровање датотека, заштиту база података, безбедност комуникације и VPN-ове.
Генерисање кључа: Прво вам је потребан тајни кључ (128, 192 или 256 бита).
Шифровање: Пропустите податке отвореног текста и кључ кроз AES алгоритам да бисте добили шифровани текст.
Дешифровање: Користите исти кључ да бисте обрнули шифровање и преузели оригинални отворени текст.
Библиотеке/Алати: Већина програмских језика пружа библиотеке за имплементацију AES шифровања:
Python: pycryptodome или криптографске библиотеке.
Java: пакет javax.crypto.
C#: класа System.Security.Cryptography.Aes.
Node.js: crypto модул.
Режими рада: Изаберите између различитих режима (као што су CBC, GCM, ECB) на основу безбедносних потреба и перформанси.
Када треба да заштитите осетљиве податке, као што су лозинке, подаци о кредитним картицама или приватне комуникације.
Приликом имплементације шифровања складиштења података у датотекама, базама података или резервним копијама ради заштите од неовлашћеног приступа.
Приликом изградње безбедних комуникационих канала, као што су VPN-ови, TLS/SSL или шифровани размена порука.
У окружењима осетљивим на усклађеност (нпр. финансијске институције, здравствени системи) која захтевају јаке стандарде шифровања.
